Portrait Milan Ier Roi de Serbie Serbia Mărășești Obrenović Милан Обреновић

Description: gravure exécutée en 1894dimensions toute la feuille 27x17 cm Document authentique et original du XIXe siècle Milan Obrenović (en serbe cyrillique Милан Обреновић), né le 22 août 1854 à Mărăşeşti en Moldavie et mort le 11 février 1901 à Vienne, est un souverain serbe, prince de Serbie de 1868 à 1882 sous le nom de Milan IV Obrenović, puis roi de Serbie de 1882 à 1889 sous le nom de Milan Ier. En 1889, il doit abdiquer en faveur de son fils Alexandre et s'exiler, mais il revient le conseiller entre 1893 et 1900. Милан Обреновић (Марашешти, близу Јашија, Румунија, 22. августа 1854 — Беч, Аустроугарска, 29. јануар 1901) је био кнез 1872—1882 и први нововековни краљ Србије 1882—1889. Милан је био син Милоша Обреновића, сина Јеврема Обреновића (рођеног брата кнеза Милоша), и Елене Марије Катарџи. Милан је имао тешко детињство у Молдавији, па је његов старатељ постао кнез Михаило Обреновић. После убиства кнеза Михаила, Милан је изабран за његовог наследника. Ипак, пошто је био малолетан, уместо њега управљало трочлано намесништво у ком су главну улогу имали Миливоје Блазнавац и Јован Ристић. Власт је преузео 1872. и током своје владавине ослањао се на војску. Под притиском јавности Милан је 1876. објавио је рат Османском царству. Неспремна српска војска је поражена у Првом српско-турском рату, али је више успеха имала у Другом српско-турском рату. После овог рата Србији је на Берлинском конгресу призната независност, а у њен састав су ушли нишки, пиротски, топлички и врањски округ. Милан је био разочаран руском подршком за стварање санстефанске Бугарске, па се од тада у спољној политици ослањао на Аустроугарску, са којом је 1881. склопљена Тајна конвенција. Њоме је Милан стекао аустроугарску подршку за проглашење Србије краљевину, што се десило 1882. Краљ Милан није имао подршку у народу, па је од страха од народне побуне одлучио да се од народа покупи сво оружје, што је био повод за избијање Тимочке буне у источној Србији. Побуна је угушена, а за њу су окривљени радикали. Тромесечни српско-бугарски рат који је почео краљ Милан Обреновић због припајања Источне РумелијеБугарској знатно ослабио краљев положај у земљи. Краљ Милан је 1888. године донио либералнији Радикалски устав. Затим је абдицирао и оставио власт сину Александру и напустио земљу. У Србију се вратио 1897. године као врховни командант војске, коју је потпуно реформисао и модернизовао. Заувек је отишао из Србије 1900. године јер није подржавао Александров брак са Драгом Машин. Преминуо је 29. јануара/11. фебруара 1901. године, у Бечу, од упале плућа.

Price: 19.99 EUR

Location: Toulouse

End Time: 2024-09-08T08:01:00.000Z

Shipping Cost: 5.53 EUR